قَالُواْ

يَٰشُعَيۡبُ

أَصَلَوٰتُكَ

تَأۡمُرُكَ

أَن

نَّتۡرُكَ

مَا

يَعۡبُدُ

ءَابَآؤُنَآ

أَوۡ

أَن

نَّفۡعَلَ

فِيٓ

أَمۡوَٰلِنَا

مَا

نَشَٰٓؤُاْۖ

إِنَّكَ

لَأَنتَ

ٱلۡحَلِيمُ

ٱلرَّشِيدُ

٨٧

“O Šuajbe,” govorili su oni, “traži li molitva tvoja od tebe da napustimo ono što su predci naši obožavali ili da ne postupamo sa imanjima našim onako kako nam je volja? E, baš si obazriv i razuman!”