فَلَمَّا

ٱسۡتَيۡـَٔسُواْ

مِنۡهُ

خَلَصُواْ

نَجِيّٗاۖ

قَالَ

كَبِيرُهُمۡ

أَلَمۡ

تَعۡلَمُوٓاْ

أَنَّ

أَبَاكُمۡ

قَدۡ

أَخَذَ

عَلَيۡكُم

مَّوۡثِقٗا

مِّنَ

ٱللَّهِ

وَمِن

قَبۡلُ

مَا

فَرَّطتُمۡ

فِي

يُوسُفَۖ

فَلَنۡ

أَبۡرَحَ

ٱلۡأَرۡضَ

حَتَّىٰ

يَأۡذَنَ

لِيٓ

أَبِيٓ

أَوۡ

يَحۡكُمَ

ٱللَّهُ

لِيۖ

وَهُوَ

خَيۡرُ

ٱلۡحَٰكِمِينَ

٨٠

I pošto u njemu izgubiše svaku nadu da će brata spasiti, odvojiše se ustranu da se posavjetuju. "Zar ne znate", reče najstariji među njima, "da ste se svome ocu Allahom zakleli, a i da ste prije toga u vezi s Jusufom propust učinili?! Neću napustiti ovu zemlju dok mi to moj otac ne dozvoli ili dok Allah u moju korist ne presudi, a On je Sudija najbolji."