قَالَ

رَبِّ

ٱلسِّجۡنُ

أَحَبُّ

إِلَيَّ

مِمَّا

يَدۡعُونَنِيٓ

إِلَيۡهِۖ

وَإِلَّا

تَصۡرِفۡ

عَنِّي

كَيۡدَهُنَّ

أَصۡبُ

إِلَيۡهِنَّ

وَأَكُن

مِّنَ

ٱلۡجَٰهِلِينَ

٣٣

„Мој Господару“, рече он, „дража ми је тамница од овога на шта ме оне навраћају! И ако Ти не одвратиш од мене њихова лукавства, ја могу према њима да осетим наклоност и да постанем један од лакомислених.“