فَقَالُواْ

رَبَّنَا

بَٰعِدۡ

بَيۡنَ

أَسۡفَارِنَا

وَظَلَمُوٓاْ

أَنفُسَهُمۡ

فَجَعَلۡنَٰهُمۡ

أَحَادِيثَ

وَمَزَّقۡنَٰهُمۡ

كُلَّ

مُمَزَّقٍۚ

إِنَّ

فِي

ذَٰلِكَ

لَأٓيَٰتٖ

لِّكُلِّ

صَبَّارٖ

شَكُورٖ

١٩

Ali oni rekoše: “Gospodaru naš, učini veće rastojanje prilikom putovanja naših!” – i zulum sebi učiniše, i Mi učinismo da se o njima samo priča, a njih posvuda raselismo. Doista su u tome znaci za svakog strpljivog i zahvalnog.