قَالُواْ

يَٰشُعَيۡبُ

أَصَلَوٰتُكَ

تَأۡمُرُكَ

أَن

نَّتۡرُكَ

مَا

يَعۡبُدُ

ءَابَآؤُنَآ

أَوۡ

أَن

نَّفۡعَلَ

فِيٓ

أَمۡوَٰلِنَا

مَا

نَشَٰٓؤُاْۖ

إِنَّكَ

لَأَنتَ

ٱلۡحَلِيمُ

ٱلرَّشِيدُ

٨٧

“O Šuajbe”, govorili su oni, “da li molitva tvoja traži od tebe da napustimo ono što su preci naši obožavali ili da ne postupamo sa imanjima našim onako kako nam je volja? E, baš si obazriv i razuman!”