قَالَ

رَبِّ

إِنِّيٓ

أَعُوذُ

بِكَ

أَنۡ

أَسۡـَٔلَكَ

مَا

لَيۡسَ

لِي

بِهِۦ

عِلۡمٞۖ

وَإِلَّا

تَغۡفِرۡ

لِي

وَتَرۡحَمۡنِيٓ

أَكُن

مِّنَ

ٱلۡخَٰسِرِينَ

٤٧

„Мој Господару“, рече, „Уточиште код Тебе тражим да Те више никада не замолим за оно што не знам! Ако ми не опростиш и не смилујеш ми се, сигурно ћу да будем међу губитницима.“