قَالَ

رَبِّ

إِنِّيٓ

أَعُوذُ

بِكَ

أَنۡ

أَسۡـَٔلَكَ

مَا

لَيۡسَ

لِي

بِهِۦ

عِلۡمٞۖ

وَإِلَّا

تَغۡفِرۡ

لِي

وَتَرۡحَمۡنِيٓ

أَكُن

مِّنَ

ٱلۡخَٰسِرِينَ

٤٧

"Gospodaru moj" – reče – "Tebi se ja utječem da Te više nikad ne zamolim za ono što ne znam! Ako mi ne oprostiš i ne smiluješ mi se, biću izgubljen."