وَلَئِنۡ

أَذَقۡنَٰهُ

رَحۡمَةٗ

مِّنَّا

مِنۢ

بَعۡدِ

ضَرَّآءَ

مَسَّتۡهُ

لَيَقُولَنَّ

هَٰذَا

لِي

وَمَآ

أَظُنُّ

ٱلسَّاعَةَ

قَآئِمَةٗ

وَلَئِن

رُّجِعۡتُ

إِلَىٰ

رَبِّيٓ

إِنَّ

لِي

عِندَهُۥ

لَلۡحُسۡنَىٰۚ

فَلَنُنَبِّئَنَّ

ٱلَّذِينَ

كَفَرُواْ

بِمَا

عَمِلُواْ

وَلَنُذِيقَنَّهُم

مِّنۡ

عَذَابٍ

غَلِيظٖ

٥٠

Кад га обаспемо Нашом милошћу, после несреће која га задеси, он говори: „Ово сам и заслужио, и ја не мислим да ће Судњи час да дође. А ако будем враћен своме Господару, код Њега ме чека само добро и Рај.“ А Ми ћемо оне који нису веровали, сигурно, о ономе што су радили да обавестимо и даћемо им да искусе тешку патњу.