وَاِذَاۤ

اَذَقْنَا

النَّاسَ

رَحْمَةً

فَرِحُوْا

بِهَا ؕ

وَاِنْ

تُصِبْهُمْ

سَیِّئَةٌ

بِمَا

قَدَّمَتْ

اَیْدِیْهِمْ

اِذَا

هُمْ

یَقْنَطُوْنَ

۟

Кад допустимо људима да се благодатима наслађују, они им се обрадују, а кад их погоди невоља, због оног што су руке њихове чиниле, одједном очајавају.