وَمَآ

أَرۡسَلۡنَا

مِن

رَّسُولٍ

إِلَّا

لِيُطَاعَ

بِإِذۡنِ

ٱللَّهِۚ

وَلَوۡ

أَنَّهُمۡ

إِذ

ظَّلَمُوٓاْ

أَنفُسَهُمۡ

جَآءُوكَ

فَٱسۡتَغۡفَرُواْ

ٱللَّهَ

وَٱسۡتَغۡفَرَ

لَهُمُ

ٱلرَّسُولُ

لَوَجَدُواْ

ٱللَّهَ

تَوَّابٗا

رَّحِيمٗا

٦٤

А ми нисмо ниједног посланика послали, осим да би му се покоравало уз Аллахово одобрење. А да ти они дођу када сами себи учине неправду и замоле Аллаха да им опрости, па да и Посланик замоли да им се опрости, они би видели да Аллах, заиста, прима покајање и да је милостив.