وَقَوۡلِهِمۡ

إِنَّا

قَتَلۡنَا

ٱلۡمَسِيحَ

عِيسَى

ٱبۡنَ

مَرۡيَمَ

رَسُولَ

ٱللَّهِ

وَمَا

قَتَلُوهُ

وَمَا

صَلَبُوهُ

وَلَٰكِن

شُبِّهَ

لَهُمۡۚ

وَإِنَّ

ٱلَّذِينَ

ٱخۡتَلَفُواْ

فِيهِ

لَفِي

شَكّٖ

مِّنۡهُۚ

مَا

لَهُم

بِهِۦ

مِنۡ

عِلۡمٍ

إِلَّا

ٱتِّبَاعَ

ٱلظَّنِّۚ

وَمَا

قَتَلُوهُ

يَقِينَۢا

١٥٧

I zbog riječi njihovih: "Mi smo ubili Mesiha, Isaa, sina Merjemina, Allahova poslanika." A nisu ga ubili, ni raspeli, već im se pričinilo. Oni koji su se o njemu u mišljenju razišli, zaista su u sumnji u pogledu njega; o tome ništa pouzdano ne znaju, samo se za nagađanjem povode; a sigurno je da ga nisu ubili,