أَفَمَن

وَعَدۡنَٰهُ

وَعۡدًا

حَسَنٗا

فَهُوَ

لَٰقِيهِ

كَمَن

مَّتَّعۡنَٰهُ

مَتَٰعَ

ٱلۡحَيَوٰةِ

ٱلدُّنۡيَا

ثُمَّ

هُوَ

يَوۡمَ

ٱلۡقِيَٰمَةِ

مِنَ

ٱلۡمُحۡضَرِينَ

٦١

Kako može biti jednak onaj kome smo lijepu nagradu obećali, i koju će dobiti, i onaj kome smo dali da se naslađuje u životu dunjalučkom, a koji će poslije, na Kijametskom danu, Vatri priveden biti?!