وَكَذَٰلِكَ

بَعَثۡنَٰهُمۡ

لِيَتَسَآءَلُواْ

بَيۡنَهُمۡۚ

قَالَ

قَآئِلٞ

مِّنۡهُمۡ

كَمۡ

لَبِثۡتُمۡۖ

قَالُواْ

لَبِثۡنَا

يَوۡمًا

أَوۡ

بَعۡضَ

يَوۡمٖۚ

قَالُواْ

رَبُّكُمۡ

أَعۡلَمُ

بِمَا

لَبِثۡتُمۡ

فَٱبۡعَثُوٓاْ

أَحَدَكُم

بِوَرِقِكُمۡ

هَٰذِهِۦٓ

إِلَى

ٱلۡمَدِينَةِ

فَلۡيَنظُرۡ

أَيُّهَآ

أَزۡكَىٰ

طَعَامٗا

فَلۡيَأۡتِكُم

بِرِزۡقٖ

مِّنۡهُ

وَلۡيَتَلَطَّفۡ

وَلَا

يُشۡعِرَنَّ

بِكُمۡ

أَحَدًا

١٩

И Ми смо их, исто тако, пробудили да би једни друге питали. „Колико сте овде остали?“ Упита један од њих. „Остали смо дан или део дана“, одговорише. „Ваш Господар најбоље зна колико сте остали“, рекоше. „Пошаљите једног од вас са овим вашим сребрењацима у град, па нека види код кога је најчистије јело и нека вам од њега донесе храну и нека буде пажљив, и нека никоме не говори ништа о вама,