ثُمَّ

قَفَّيۡنَا

عَلَىٰٓ

ءَاثَٰرِهِم

بِرُسُلِنَا

وَقَفَّيۡنَا

بِعِيسَى

ٱبۡنِ

مَرۡيَمَ

وَءَاتَيۡنَٰهُ

ٱلۡإِنجِيلَۖ

وَجَعَلۡنَا

فِي

قُلُوبِ

ٱلَّذِينَ

ٱتَّبَعُوهُ

رَأۡفَةٗ

وَرَحۡمَةٗۚ

وَرَهۡبَانِيَّةً

ٱبۡتَدَعُوهَا

مَا

كَتَبۡنَٰهَا

عَلَيۡهِمۡ

إِلَّا

ٱبۡتِغَآءَ

رِضۡوَٰنِ

ٱللَّهِ

فَمَا

رَعَوۡهَا

حَقَّ

رِعَايَتِهَاۖ

فَـَٔاتَيۡنَا

ٱلَّذِينَ

ءَامَنُواْ

مِنۡهُمۡ

أَجۡرَهُمۡۖ

وَكَثِيرٞ

مِّنۡهُمۡ

فَٰسِقُونَ

٢٧

Затим смо, њиховим траговима, једног за другим слали Наше посланике, док нисмо Исуса, Маријиног сина, послали. Њему смо дали Јеванђеље, и учинили смо да у срцима његових следбеника буду благост и самилост. А монаштво су они сами као новотарију увели у жељи за Аллаховим задовољством - Ми им га нисмо прописали; већ смо им прописали трагање за Аллаховим задовољством, али они о њему нису водили бригу онако како би требало, па ћемо оне међу њима који буду исправно веровали да наградимо, а многи од њих су неверници.