قَالَ

ادْخُلُوْا

فِیْۤ

اُمَمٍ

قَدْ

خَلَتْ

مِنْ

قَبْلِكُمْ

مِّنَ

الْجِنِّ

وَالْاِنْسِ

فِی

النَّارِ ؕ

كُلَّمَا

دَخَلَتْ

اُمَّةٌ

لَّعَنَتْ

اُخْتَهَا ؕ

حَتّٰۤی

اِذَا

ادَّارَكُوْا

فِیْهَا

جَمِیْعًا ۙ

قَالَتْ

اُخْرٰىهُمْ

لِاُوْلٰىهُمْ

رَبَّنَا

هٰۤؤُلَآءِ

اَضَلُّوْنَا

فَاٰتِهِمْ

عَذَابًا

ضِعْفًا

مِّنَ

النَّارِ ؕ۬

قَالَ

لِكُلٍّ

ضِعْفٌ

وَّلٰكِنْ

لَّا

تَعْلَمُوْنَ

۟

Рећи ће Он: „Улазите у Ватру са заједницама духова и људи које су пре вас биле и нестале!“ И кад год нека заједница уђе, проклињаће ону себи сличну - за којом се у неверство повела. А кад се сви у њему сакупе, тада ће они из каснијих заједница рећи за оне из првих: „Господару наш, ови су нас одвели у заблуду, зато им дај двоструку патњу у Ватри!“ „За све ће да буде двострука!“ Рећи ће Он, „али ви не знате.“