وَلَمَّا

وَقَعَ

عَلَیْهِمُ

الرِّجْزُ

قَالُوْا

یٰمُوْسَی

ادْعُ

لَنَا

رَبَّكَ

بِمَا

عَهِدَ

عِنْدَكَ ۚ

لَىِٕنْ

كَشَفْتَ

عَنَّا

الرِّجْزَ

لَنُؤْمِنَنَّ

لَكَ

وَلَنُرْسِلَنَّ

مَعَكَ

بَنِیْۤ

اِسْرَآءِیْلَ

۟ۚ

И кад би их задесила патња, говорили би: „О Мојсије, моли се за нас своме Господару - онако како ти је Он наредио. Ако нас ослободиш патње, ми ћемо заиста да верујемо и са тобом ћемо сигурно да пошаљемо синове Израиљеве.“