وَلَمَّاۤ

اَنْ

جَآءَتْ

رُسُلُنَا

لُوْطًا

سِیْٓءَ

بِهِمْ

وَضَاقَ

بِهِمْ

ذَرْعًا

وَّقَالُوْا

لَا

تَخَفْ

وَلَا

تَحْزَنْ ۫

اِنَّا

مُنَجُّوْكَ

وَاَهْلَكَ

اِلَّا

امْرَاَتَكَ

كَانَتْ

مِنَ

الْغٰبِرِیْنَ

۟

I kad izaslanici Naši dođoše Lutu, on se zbog njih sneveseli i uznemiri. “Ne boj se i nemoj se žalostiti”, rekoše oni. “Mi ćemo tebe i porodicu tvoju spasiti, osim žene tvoje – ona će ostati s onima koji će kaznu iskusiti.