إِنَّ

ٱلَّذِينَ

ءَامَنُواْ

وَهَاجَرُواْ

وَجَٰهَدُواْ

بِأَمۡوَٰلِهِمۡ

وَأَنفُسِهِمۡ

فِي

سَبِيلِ

ٱللَّهِ

وَٱلَّذِينَ

ءَاوَواْ

وَّنَصَرُوٓاْ

أُوْلَٰٓئِكَ

بَعۡضُهُمۡ

أَوۡلِيَآءُ

بَعۡضٖۚ

وَٱلَّذِينَ

ءَامَنُواْ

وَلَمۡ

يُهَاجِرُواْ

مَا

لَكُم

مِّن

وَلَٰيَتِهِم

مِّن

شَيۡءٍ

حَتَّىٰ

يُهَاجِرُواْۚ

وَإِنِ

ٱسۡتَنصَرُوكُمۡ

فِي

ٱلدِّينِ

فَعَلَيۡكُمُ

ٱلنَّصۡرُ

إِلَّا

عَلَىٰ

قَوۡمِۭ

بَيۡنَكُمۡ

وَبَيۡنَهُم

مِّيثَٰقٞۗ

وَٱللَّهُ

بِمَا

تَعۡمَلُونَ

بَصِيرٞ

٧٢

Заиста они који верују и исељавају се, и у борби на Аллаховом путу залажу своја богатства и своје животе, и они који пружају уточиште и помажу, они су једни другима заштитници. А онима који верују, а који се нису иселили, ви не можете, све док се не иселе, да будете заштитници. А ако вас замоле да им помогнете у вери, дужни сте да им притекнете у помоћ, осим против народа са којим о ненападању имате склопљен уговор. А Аллах добро види оно што радите.